понедељак, 17. мај 2010.

Kiša

Ova dosadna kiša pada već treći dan, hladno je i tmurno.
Ali ova kiša i ne mora biti tako loša stvar. Zavisi kako gledate na tu prinudnu situaciju. Znam svi smo neraspoloženi i mrzi nas bilo šta da radimo, ali...po mene to i nije tako loše ( iako svi znaju koliko ja inače mrzim kišu ).
A zašto po meni to i nije tako loše? E pa zato što uživam. :) Prošle nedelje sam bila zatrpana obavezama, sređivala sam neke papire, i stalno trči vamo, trči tamo...na sreću gotovo je sa tim, pa sada mogu da se opustim. Ova tri dana od kad pada kiša skoro da i ne izlazim napolje. Samo ako baš, baš moram. A ne moram! Jer manje više sve mogu da obavim od kuće. :)
Organizacija sajma dobro napreduje, čekam da mi jave za diplomski, kada su mi zakazali odbranu. E to me jedino malo muči-to čekanje i neizvesnost. Barem da mi jave datum, pa da znam koliko imam vremena da se spremim. Polako sam počela i odbranu da spremam, pa kad bude. Konačno malo slobodnog vremana sam iskoristila i za opuštanje, kao što je gledanje TVa i čitanje, ali i za pravljenje nakita. Odavno nisam ništa stigla da napravim i moram priznati već mi nedostaje. Napravila sam delove za dve ogrlice, samo još treba da ih izlakiram, ali sam sad skontala da nemam čime. Što znači da ću ipak morati napolje. Čak do farbare koja mi je udaljena nekih 15 metara od stana. A što se mora nije teško. :) Gledaću sve da obavim sad kad izađem, da ne bih morala opet. Kad se vratim bacam se na pravljenje nakita, jer treba se spremiti za sajam. Jeste ova kiša dosadna, ali meni nije dosadno. :)

Нема коментара:

Постави коментар