Uvek sam se divila šarenim ogrlicama, minđušama, prelepim bojama, ali nisam imala pojma od čega se prave. Onda sam letos naišla na jedne minđuše-jagodice, a ispod njih je pisalo da su napravljene od polimerne gline.Hm...nikad čula. Ali zato postoji internet. :) Ukucala sam "polimerna glina" i izbacilo mi je bezbroj rezultata. Malo sam to pročitala, kako se šta radi, gde može da se nabavi materijal. I tako sam odlučila i ja da probam. Odlučila sam se za beolin. Niko nije bio srećniji od mene kada mi je stigao paket. Ali niko nije bio ni tužniji od mene kada sam skontala da je sa njim teško raditi, da je tvrd, da ne može da se razradi...Baš sam se razočarala, i ostavila sam ga da stoji. I tako je stajao par meseci, pokušavala sam ja još par puta da radim s njim, ali nije vredelo. E onda sam upoznala moju dragu Elu. Nešto smo časkale i pričale o polimernim glinama, pa se ja žalim kako mi je jako tvrd beolin,da ne mogu da ga razradim, uglavnom došli smo do zaključka da je bio bajat (star) još kad mi je stigao, a gde posle nekog vremena. Ali iskoristiće se nekako, uz par saveta koje mi je Ela dala. Zahvaljujuči njoj i njenim savetima opet sam počela da radim sa beolinom, pogotovo sad kad sam kupila svežu kockicu beolin. Sad mogu reći da baš uživam dok radim sa njim i baš sam dosta napravila. Evo nekih početničkih radova:
Evo dokaza da nikada ne treba odustati.
Ideja ima mnogo, sad samo kupiti svež beolin i naći slobodog vremena, pa idemo dalje. :)
Нема коментара:
Постави коментар